Век летова над Београдом

“Премијера и дернијера” 

                                              СИМОН  ЛЕТИ

Само неколико дана после 1.септембра 1910. године, када је Мађар Секељи био донео у Београд први авион, који je он одмах вратио назад и који уопште није ни полетео српским небом, уследила је најава доласка и летења чешког авијатичара Рудолфа Симона.

 (Треба овде нагласити да су оба авијатичара били аустроугарски поданици  и да је један био мађарске, а други  чешке народности...)   

Поучена искуством са Секељијем, београдска полиција је овога пута тражила од организатора ( београдски шпедитер А. Поробић) да пре продаје улазница положи кауцију у висини од 3.000 динара...

Симон је планирао да обави неколико летова, а први за 12.септембар. Нажалост, због јаког ветра на Бањици, први лет је био отказан. И, коначно,  на дан 19. септембра 1910. године, нешто после 5 сати по подне, обављен је први лет над Београдом и Србијом...

Зорица Јанковић, историчар и кустос Историјског музеја Србије

                                                                      ......................

ОВАЈ ПРВИ АЕРОПЛАН НИЈЕ ЛЕТЕО НЕБОМ СРБИЈЕ

Интернет

Век летова над Београдом

''Премијера и дернијера''

Зорица Јанковић Историчар и кустос Историјског музеја Београд

Први аероплан допремљен је у Београд возом из Загреба предвече 1. септембра 1910. године. Одмах сутрадан у граду су осванули плакати који су позивали Београђане да 3. септембра на Бањици, на коњском тркалишту, присуствују првом јавном летењу које ће на свом аероплану извести мађарски инжењер Секељи. Али све се завршило само на најави...

Немамо ваљаних података да ли је технички проблем био разлог за одустајање од првог летења у Београду или је у питању било нешто друго...

....................

Београд, 3.септембар 1910.

(Политика, суб. 21.авг. 1910./ 2)

Нови подаци

авион B 24 Liberator

Српски хроничари су записали да је међу небројеним тешким несрећама које су задесиле Србију у рату 1941—1945. године, посебно од бомбардовања из ваздуха које је у Другом светском рату постало стравично, град Лесковац претрпео, у размерама мале Србије, можда најтежи ваздушни удар. Иако је од тада прошло скоро 70 година, тај погром још увек није довољно описан, расветљен и доказан, као што нису документована ни сва друга бомбардовања у Србији тих страшних година.

авион Cessna 172

Осам нових једномоторних авиона, које је купила Контрола летења, прећи ће до Вршца 9.500 километара

Из Канзаса право у Србију

Биће уграђени додатни резервоари, а у плану је шест међуслетања. Највећи проблем чеони ветрови.

Академија у пуном сјају

Када смо пре две године преузели Пилотску академију у Вршцу била су огромна дуговања, лоша инфраструктура, стара опрема и авиони – каже Никола Станков, директор контроле летења Србије и Црне Горе. Успели смо да обновимо инфраструктуру, средили смо стари контролни торањ, писте, дошколовали запослене и сад из сопствених извора купили осам најмодернијих авиона за обуку пилота. Вршачку академију у пуном сјају враћамо на европско и светско тржиште.

Једрилица којом су браћа Рајт, лета 1901. експериментисали у Кити Хоуку, на обали Атланског океана. Површина крила износи 27 м2, њихов размак 6,7 м, а тежина 45 кг.

У бројним описима историје ваздухопловства, нарочито његовог пионирског доба у првим годинама 20. века, може се наћи ова слика као доказ да је човек почео далети на справама тежим од ваздуха. Слика се везује за рад браће Рајт у времену 1901-1903. године, једрилица је њихова конструкција, на једрилици је један од браће Орвил или Вилбур, у тексту се помиње име места где су изводили своје опите... Види се да су први открили како треба да изгледа справа за човеково летење - крила, чврста и непокретна, труп и репне површине... Врло брзо су научили како да поставе делове - површине за управљање летећом машином, и направили први успели прототип - модел свих будућих авиона...

пилот Митар Драгић поред авиона

Било је то 1963. године. Новине су 3.октобра (Политика – Танјуг) објавиле узбудљиву вест за нашу јавност и потресну за наше ваздухопловце, вест да су се код Варшаве у ноћи 2. октобра сударила два спортска авиона. У једном је био наш пилот, на вежби у ноћном летењу, у другом двоје пољских пилота. Лист Борба је 4. октобра јавио вест свога дописника под насловом: „Трагедија над Варшавом“. О овој несрећи писали су и Спорт и Вечерње новости.