Авион Кодрон С.440 (Галеб)

Кодрон С.440 (Галеб) / Kodron C.440 (Galeb) (фра. Caudron C.440 Goéland) је француски двомоторни, вишеседи, једнокрилни авион дрвене конструкције, који се користио као путнички авион између два светска рата, за време Другог светског рата и после њега. У фамилији авиона Кодрон која носи ознаку С.440 је било 10 типова авиона и 6 подтипова разлика између појединих типова је у моторима и опреми авиона. У суштини то је еволутивни развој једног авиона. Производила га је француска фирма Кодрон (фра. Société des avions Caudron), (после 1937. године Renault-Caudron) у периоду од 1935. до 1948. године. Производња није прекидана ни за време рата, тако да је укупан број произведених примерака прешао бројку од 1700 комада. 

Авион Локид Електра

Локид Електра / Lokid Elektra (енг. Lockheed Мод 10 Elektra) је амерички двомоторни, вишеседи, једнокрилни авион, Потпуно металне конструкције, који се користио као путнички и транспортни авион, између два светска рата за време Другог светског рата као и један период после рата. Производила га је америчка фирма Локид Еркрафт корпорација (енг. Lockheed Aircraft Corporation). У периоду од 1934 до 1941. произведено је 148 примерака овог авиона који продати у 17 земаља. На основу овог модела пројектовани су и направљени модели 12 Електра; 14 Електра и 18 Ладестар.

Аутожир Авро Сиерва С.30А

Авро Сиерва С.30А / Avro Cierva C.30A (енг. Avro Cierva C.30A) је енглеска једномоторна, двоседа летелица аутожир. Пројектовао га је шпански инжењер Хуан де ла Сиерва (шпан.Juan de la Cierva) а по лиценци фирме Cierva Autogiro Company производиле су га енглеска фирма A V Roe & Co Ltd (Avro), француска фирма Lioré-et-Olivier и немачка фирма Focke-Wulf, америчка фирма Pitcairn-Cierva Autogiro Company а производи се и у Совјетском Савезу без лиценце пошто је у то време СССР био искључен из свих међународних организација. Летилица се производила у периоду од 1933. до 1936. године и укупно је произведено око 150 примерака. Мада по броју произведених примерака и употребној вредности, ова летилица није од бог зна каквог значаја она представља камен међаш у развоју ваздухопловства уопште. На бази принципа и техничких решења примењених у развоју ове летелице равијена је касније читава грана ваздухопловства тј. летелица хеликоптери. 

Авион Амиот 143

Амиот 143 / Amiot 143 (фра. Amiot 143) је француски двомоторни, вишеседи, једнокрилни авион, који је пројектован као вишенаменски авион, између два светска рата. Припадао је фамилији авиона Амиот 140. Производила га је француска фирма Авионс Амиот (фра. Avions Amiot) у пероиоду од 1935 до 1937. године, а пројектовао га је Феликс Амиот (фра. Félix Amiot). Први пробни лет је обављен 1931. године.  Користио се као дневни и ноћни средњи бомбардер, далекометни извиђач, транспортни авион као и авион за обуку пилота за управљање вишемоторним авионима. Из употребе је избачен 1944. године.

Авион Кодрон C.635

Кодрон C.635 / Кodron C.635 (фра. Caudron C.635 Simoun) је француски једномоторни, четвороседи, нискокрилни авион, који се користио као лаки спортско-туристички авион, између два светска рата. Производила га је француска фирма Кодрон (фра. Société des avions Caudron), а пројектовао инж. Марсел Рифард  (фра.Marcel Riffard). Авион је поред званичне ознаке Кодрон C.635 имао и надимак Simoun - пешчана олуја. Први лет је обавио 1934. године а производио се у пероиоду од 1935. до 1940. године. Поред цивилне, авион се производио и у војној варијанти.

Авион Авиа Фокер F 39

Авиа Фокер F 39 / Avia Foker F 39 (češ. Avia Fokker F 39) је чехословачки тромоторни, вишеседи, висококрилaц авион, мешовите класичне конструкције који се користио као бомбардер, авион за обуку пилота за управљање вишемоторним авионима, путнички, транспортни авион и извиђач, између два и у току Другог светског рата.

Производила га је чехословачка фирма Авиа на основу лиценце холандске фирме Фокер. Настао је успешном адаптацијом путничког тромоторца Фокер F-IX. Адаптацију и изведено решење је водио чешки инж. Франц Новотни. Коришћен је од 1932. до 1943. године.

Авион Дорније Do Y

Дорније Do Y / Dornije Do Y (нем. Dornier Do Y) је немачки тромоторни, вишеседи, висококрилни авион, потпуно металне конструкције који се користио између два и у току Другог светског рата. Иако је пројектован као бомбардер овај авион се у току експлоатације користио поред основне намене и као транспортни авион, авион за везу и школски авион тј. авион за обуку пилота вишемоторних авиона. Производила га је швајцарска филијала немачке фирме Дорније (нем. Flugzeugwerft Alterhein am Bodensee). Произведено је свега 4 примерка ових авиона и то за потребе Војног ваздухопловства Краљевине Југославије (ВВКЈ). Два авиона су саграђена 1932. године а друга два модифицирана су завршена 1932. године. Авиони завршени 1936. године називани су још у литератури као Дорније Do 15.

Авион Јункерс Ju 52/3m

Јункерс Ju 52/3m / Junkers Ju 52/3m (нем. Junkers Ju 52/m) је немачки тромоторни, вишеседи, нискокрилaц авион, потпуно металне конструкције који се користио као путнички/транспортни авион, карго, тегљач једрилица, антиминер, бомбардер и извиђач, између два у току и после Другог светског рата. Пројектовао га је инж. Ернест Циндел (нем. Ernest Zindel), а производила га је немачка фирма Јункерс (нем. Junkers Flugzeugwerk AG). После рата га је производио француски SECM-Amiot и шпанска CASA. 

Авион Јункерс G.24

Јункерс G.24 / Junkers G.24 (нем. Junkers G.24) је немачки тромоторни, вишеседи, нискокрилaц авион, потпуно металне конструкције који се користио као путнички авион, лаки бомбардер и извиђач, између два светска рата. Производила га је немачка фирма Јункерс (нем. Junkers Flugzeugwerk AG), а пројектовао га је професор Хуго Јункерс (нем. Hugo Junkers) са својим сарадницима инжењерима Ернестом Цинделом и Херманом Полманом. Први пут је полетео 1925. године и био је први тромоторни авион који је ушао у оперативну употребу. Производио се у матичној фирми Junkers Flugzeugwerke AG  из Dessau, шведској фирми AB Flygindustri из Limhamn код Malmö-а и заједничкој фирми Јункерса и Совјетског савеза Филях из Москве, а производња је трајала од 1924 до 1929. године.

Авион Спитфајер

Спитфајер / Spitfajer (енг. Supermarine Spitfire) је енглески једномоторни, једноседи, једнокрилни авион, потпуно металне конструкције, који се користио као ловац, уочи, за време и после Другог светског рата. Производила га је енглеска фирма Супермарин (енг. Supermarine Aviation Works), а пројектовао Reginald Joseph Mitchell. Сматра се једним од најбољих ловаца Другог светског рата. Произведен је у преко 40 варијанти а укупно 20.351 примерак. Један је од ретких авиона који је био у оперативној служби од првог до последњег дана другог светског рата. Верзија овог авиона која је ушла у службу 1938. године имала је плафон 9.723 m и максималну брзину 580 km/h, а последња ратна варијанта имала је плафон 12.200m и брзину од 710 km/h.

Авион Потез 631

Потез 630 / Potez 630 (фра. Potez 630) је фамилија француских вишенаменских двомоторних авиона, са три члана посаде, развијен за француско ратно ваздухопловство на основу спецификације из 1934. године, првенствено као тешки ловац разарач. По својим карактеристикама је био сличан британском Бристол Бленим (бомбардер) и немачком Месершмит Bf 110 (ловац). Пројектовала га је француска фирма Потез а конструктори су били инжењери Luis Coroller и Andre Delaruelle. Производила их је француска фирма SNCAN од 1937. до 1942. године. Први пут је полетео 1936. године у оперативну употребу је уведен 1938. а повучен је из употребе 1942. године. Био је француски авион који је произведен у највећем броју примерака уочи Другог светског рата.

Авион Хокер Харикен

Хокер Харикен / Hoker Hariken (енг. Hawker Hurricane) је енглески једномоторни, једноседи, једнокрилни нискокрилац, који се користио као ловац, ловац-бомбардер и извиђач уочи, за време и после Другог светског рата. Производила га је енглеска фирма Хокер еркрафт (енг. Hawker Aircraft) од 1936. до 1943. године, а пројектовао га је Сидни Кам (енг.Sudneu Camm) са групом сарадника. Укупно је произведено 14.223 примерка. Поред матичне фирме Хокер за време рата авион се производио још у неколико енглеских фабрика као и фабрика у Канади. По лиценци се овај авион производио и у нашим фабрикама Змај из Земуна и Рогожарски из Београда. 

Авион Хокер Хајнд (Yugoslav Hind)

Хокер Хајнд / Hoker Hajnd (енг. Hawker Hind) је енглески једномоторни, двоседи, двокрилни авион, који се користио као лаки бомбардер и извиђач, између два светска рата. Производила га је енглеска фирма Хокер еркрафт (енг. Hawker Aircraft). 

Авион Хокер Фјури

Хокер Фјури / Hoker Fjuri (енг. Hawker Fury) је енглески једномоторни, једноседи, двокрилни авион, мешовите конструкције (метал-дрво-платно) који се користио као ловац, између два светска рата. Производила га је енглеска фирма Хокер еркрафт (енг. Hawker Aircraft), а пројектовао га је Сидни Кам (енг.Sudneu Camm) са групом сарадника. Укупно је произведено 275 примерка. По лиценци се овај авион производио и у нашим фабрикама Икарус и Змај из Земуна. У историју је ушао као први Британски авион који је летео 200 миља/сат.

Авион Савоја Маркети  SM.79K

Савоја Маркети SM.79 / Savoja Marketi SM.79 (ита.. Savoia Marchetti SM.79 Sparviero) је италијански вишенаменски тромоторни авион, са четири или пет чланова посаде кога је пројектовао инж Алесандро Маркети (Alesandro Marchetti) 1934 године. Изведен је из путничког авиона (за 8 путника), иако је првобитно конструисан као торпедни бомбардер SM.79 је најчешће коришћен за класичне бомбардерске задатке и тако постао најбољи италијански средњи бомбардер у Другом светском рату. Без сумње овај авион је стекао репутацију која га је издвајала од остатка италијанских оружаних снага.  У својој основној улози овај авион је спадао у сам светски врх торпедних бомбардера који су се у то време налазили у употреби у авијацијама широм света. Током свога века употребе овај авион се успешно користио као дневни и ноћни бомбардер, торпедни бомбардер и путнички или транспортни авион.

Авион Дорније Do 17К

Дорније Do 17 / Dornije Do 17 (нем. Dornier Do 17) је лаки бомбардер, производио се у немачкој фабрици авиона Дорније. Због своје витке линије, добио је надимак „Летећа оловка“. За време Другог светског рата, био је један од три бомбардера који су чинили главни ослонац тактичких бомбардерских снага Луфтвафеа у првим годинама рата. Релативно кратко време га је користила Луфтвафе да би био замењен бољим Јункерсом Ju 88. Усавршена верзија Do 215 произведена је у мањој серији, али ни она није остала дуго у употреби. Дорније Do 17 покрећу два радијална мотора, уграђена на крилима, а репне површине имају два вертикална стабилизатора. Био је популаран међу својим посадама због лаког управљања на мањим висинама што му је омогућавало изненадне нападе. Ради његове танке конструкције био је мањи циљ и било га је теже погодити него друге немачке бомбардере.

Авион Бристол Бленим Мк 1

Бристол Бленим Мк 1 / Bristol Blenim Mk I (енг. Bristol Blenheim Mk I) је био вишенаменски енглески авион који је првобитно конструисан као путнички авион али је примену доживео као војни авион. У раном периоду Другог светског рата употребљаван као извиђач, брзи лаки бомбардер а у каснијем периоду као ноћни ловац опремљен радаром. Конструисао га је Френк Барнвел (Frank Barnwell) главни конструктор BAS-a и производио се у бристолској авионској компанији (Bristol Aeroplane Company), имао је два радијална мотора Меркури на крилима авиона и потпуно је металне конструкције.

Авион Fi 156 Рода

Fi 156 Рода / Fi 156 Roda (нем. Fieseler Fi 156 Storch) је немачки вишенаменски једномоторни једнокрилни високорилни авион, са два или три члана посаде, конструисали су га Герхард Физслер (Gerhard Fieseler), Рајхолд Мевес (Reinhold Mewes), Ерих Бахем (Erich Bachem), а користио се као извиђач, курирски авион, транспортни авион, санитет, лаки бомбардер и противподморнички авион. Авион је био мешовите конструкције метал-дрво-платно са фиксним класичним стајним органом. Рода је био претеча свих STOL авиона, могао је да полети са полетне стазе дуге само 20 до 50 метара. Због својих изванредних летних особина нашао је веома велику примену као војни и цивилни авион. Производио се у Немачкој (Fieseler Flugzeugbau GmbH), СССР-у (Antonov), Француској (Morane-Saulnier), Румунији (ICAR) и Чехословачкој (Mraz).

Авион Месершмит Bf 110

Месершмит Bf 110 / Meseršmit Bf 110 (нем. Messerschmit Bf 110) је немачки вишенаменски двомоторни авион, са два или три члана посаде, конструисаo ga je Вили Месершмит, а користио се као ловац-разарач, ловац-бомбардер, ноћни ловац, извиђач и извиђач-лаки бомбардер.  На почетку Другог светског рата овај авион се са успехом користио као ловац разарач пратећи и штитећи немачке бомбардерске формације код дубоких продора на непријатељску територију. Међутим кад је примењиван у операцијама где је наилазио на добро организовану противавионску одбрану није могао да се наси са малим окретним једномоторним ловцима па су му резултати били катастрофални. С обзиром на то да је Bf 110 пре свега ловачки авион, његова оцена при поређењу са савезничким једномоторним ловачким авионима је неповољна. До краја рата је коришћен углавном као ноћни ловац, ловац бомбардер за подршку копненим операцијама и извиђач. 

Авион Месершмит Bf 109

Месершмит Bf 109 / Meseršmit Bf 109 (нем. Messerschmitt Bf 109) је немачки ловачки авион кога је конструисао Вили Месершмит почетком тридесетих година 20. века. Био је то први модерни ловачки авион тог доба са потпуно металном монокок структуром, затвореном кабином и увлачећим стајним органима. Месешрмит Bf 109 је био главни ловац у наоружању Луфтвафе на почетку Другог светског рата. Најуспешнији пилот ловац у историји ваздухопловства, Немац Ерих Хартман, који је током Другог светског рата летео искључиво на овом типу авиона, постигао је 352 признате ваздушне победе. Ознака Bf потиче од инцијала фирме Бајерише Флугцојгверке (нем. Bayerische Flugzeugwerke - BFW), коју је Вили Месершмит откупио 1932. године, након банкрота фирме.