- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 913
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
F-47 тандерболт (или Гром), (енг. Republic P-47 Thunderbolt), међу пилотима неформално називан „шоља“ (енг. Jug) је један од најзначајнијих ловачких авиона учесника у Другом светском рату. P-47 је робустан авион с великом аутономијом лета, ефикасан у борбама у ваздушном простору и у дејству по земаљским циљевима. Одиграо је значајну улогу у операцијама пратње и заштите летећих тврђава, у њиховим мисијама на великим растојањима.
У току и по завршетку рата, Тандерболт је био у оперативној употреби и у савезничким ваздухопловствима. После Другог светског рата, уведен је у оперативну употребу у ваздухопловства више земаља Јужне и Средње Америке, Кине, Ирана, Турске, Савезa Совјетских Социјалистичких Република и Југославије.
У Ратном ваздухопловство ФНРЈ, 1952. године, уведен је у оперативну употребу варијанта F-47D. Испоручена су 133 авиона F-47D, у оквиру америчке војне помоћи, после раскида са Совјетским Савезом и Стаљином, након резолуције Информбироа.
У разним варијантама произведено је 15.680 авиона типа Тандерболт. После рата, 1948. године, P-47 је преименован у F-47.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 958
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Јункерс Ju 87 „штука“ (нем. Sturzkampfflugzeug) немачки је борбени авион, двосед, бомбардер, из периода Другог светског рата. Била му је основна намена дејство ваздух—тло, тактичким поступком бомбардовања, директног обрушавања на циљ. Развијен је и произвођен за потребе Луфтвафеа, према захтевима нацистичке доктрине ратовања блицкриг. Био је специфичан и по изгледу крила, двоструког („ломљеног“) угла диедра.
При нападу у обрушавању, Ju 87 је правио велику буку ваздушном сиреном, са надимком „Трубе Јерихона“. То је имало допунски психолошки ефекат застрашивања. У току обрушавања, отварале су му се аеродинамичке кочнице повећавајући отпор, у функцији потребе за ограничењем брзине, за лакше и безбедније „вађење“ из тога режима лета, на малој висини. При „вађењу“ из обрушавања, извлачила би му се закрилца, генеришући момент пропињања, са прирастом нормалног убрзања на вредност од 6g, аутоматски, без команде пилота. Када се „нос“ авиона подигне изнад хоризонта, увлачиле су се аеродинамичке кочнице, пилот је тада додавао гас мотору и авион се пењао на безбедну висину, са увученим закрилцима. На овај начин је био обезбеђен лет за случај када пилот изгуби свест, при великим оптерећењима, услед великог нормалног убрзања у маневру „вађења“ из обрушавања, пошто није имао анти-g одело, кисеоничку опрему и кабину под притиском, те није био ни заштићен.
Због релативно мале брзине лета, слабог наоружања ваздух—ваздух и слабих маневарских карактеристика, у условима када није била обезбеђена општа превласт у ваздушном простору, „штука“ је била лак плен непријатељских ловаца.
Ратни пут „штуке“ је започео у Шпанији, током Шпанског грађанског рата, а затим је коришћена на свим фронтовима европског бојишта и остала је у неким армијама и после рата, неколико година. „Штука“ је запамћена као један од најпознатијих авиона Другог светског рата, била је препознатљив симбол Луфтвафеа, где је дуго сматрана као престижно борбено средство. На томе авиону су летели само пилоти пореклом из племићких и аристократских породица. Немачка је била опседнута освајањем помоћу снажне агресије, што је прецизније одредило и намену авиону Ju 87, по чему је он трајно остао озлоглашен, али истовремено и познат. Представљао је право оличење оружја за доктрину блицкрига, што је посебно демонстрирао у немачкој агресији и окупацији Пољске у септембру 1939. године, Данске и Норвешке између априла и јуна 1940, Холандије и Француске у мају и јуну 1940, и на крају Југославије и Грчке у априлу 1941. У овим кампањама Ju 87 је био главни елемент подршке немачким трупама, као „летећа артиљерија“, за сламање јаких одбрамбених тачака и прекид комуникација, уз немачку очајничку потребу за наношење великих жртава противнику.
У условима потпуне немачке превласти у ваздушном простору Европе, постизани су велики борбени успеси са авионима Ju 87, али већ током Битке за Британију 1940. године, уочена је њихова рањивост и недостатци. На почетку рата, већина успешних немачких дејстава из ваздушног простора, изведена су управо са „штукама“.
Више од 6.000 примерака Ju 87 је произведено, између 1936. године и августа 1944
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 899
| Верзија | Бр. авиона | Временски период |
|---|---|---|
| A | 262 | јули 1937. – септембар 1938. |
| B-1 | 697 | септембар 1938. – мај 1940. |
| B-2 | 225 | фебруар 1940. – октобар 1940. |
| R-1 | 105 | јануар 194а. –мај 1940.. |
| R-2 | 472 | јуни 1940. – јули 1941. |
| R-4 | 144 | мај 1941. – октобар. 1941. |
| D-1 | 592 | август 1941. – јули 1942. |
| D-3 | 1.559 | мај 1942.. – новембар 1942. |
| D-5 | 1.488 | мај 1943. – септембар 1944. |
| G-2 | 208 | децембар 1943. – јули 1944. |
| 5.752 | јули 1937 – половине 1944. | |
Производња
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 830
Томахавк (енг Tomahawk) је сверакусна, подзвучна крстарећа ракета, коју првенствено користе морнарице Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства у операцијама копнених и поморских напада. У оперативну употребу је уведена седамдестих година двадесетог века. Првобитно је била замишљена као средњег до дугог домета, на малој висини лета, са лансирањем са површинске платформе. Од тада је неколико пута надограђивана системима за навођење са прецизном навигацијом. У периоду 1992-1994. године, једини снабдевач ракетама Томахавк била је корпорација Даглас и то у партијама производње II и III. Хјуз их је надмашио 1994. године, и постао је једини испоручиоц ракета Томахавк. Сада их производи Рајтен. У 2016. години, Министарство одбране САД-а је купило 149 ракета Томахавк, из партије производње IV, за 202,3 милиона долара.