- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 1173
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Су-57 је двомоторни ловачки авион пете генерације, његов развојни програм се одвијао под радним називом ПАК ФА (рус. Перспективный авиационный комплекс фронтовой авиации), а његових потипова са Т-50. Према тактичко-техничким захтевима, основна намена му је ловац – пресретач. Драстично му је смањена уочљивост, од противничких радара и других сензора (ен. stealth), што треба да му обезбеди предност, у току борбених операција (што је условаза 5. генерацију). Такође, расположива могућност летења надзвучном брзином крстарења, у режиму рада мотора без допунског сагоревања, тзв. суперкрстарење, ствара му велику предност у борби за превласт у ваздушном простору. Биће у стању да се супростави америчким пандам ловцима пете генерације, F-22 раптор и F-35. Програм Сухој ПАК ФА одвијао се уз напоре укључивања и других потенцијалних корисника, Индије и Бразила. У развоју, као и у будућој производњи, учествује више компанија, под окриљем Уједињене авио-производне корпорације, на челу са компанијом Сухој. Увеђењем авиона Су-57 у оперативну употребу 2016. године, постепено ће се замењивати постојећи ловци МиГ-29 и Су-27, у руском ваздухопловству.
Укупно је произведено осам прототипова авиона ПАК ФА. Прво су испитина 4 летна прототипа, од укупно 6 произведених примерака ПАК ФА. Летни прототипови су авиони са бројевима 51, 52 , 53 , 54 и 55, док се Т-50-0 и Т-50КНС користе се за испитивања на земљи, па немају уграђене моторе и другу опрему.
Први лет Сухоја ПАК ФА, у трајању од 45 минута, успешно је извршен 29. јануара 2010. године.
Сиријски стандард авиона Сухоја ПАК ФА, добио је званичну ознаку Су-57, а незванично га називају ПУТИНОВА ЗВЕР.
У лето 2019. покренута је серијска производња ловца; планиран је уговор за набавку 76 авиона, који ће у потпуности опремити 3 пук. Руске ваздухопловске снаге су 25. децембра 2020. године добиле први серијски лова.
Први лет Су-57 са мотором друге фазе „Производ 30“ догодио се 5. децембра 2017. Уградња ових мотора на серијске авионе планира се у периоду 2023-2025.
Један примерак Су-57 је у оперативној употреби, од децембра 2020.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 934
| Национална канцеларија за свемирске студије и истраживања | |||||||||||
 |
|||||||||||
| Основана |
1946. године |
||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Седиште |
Палаисеу (Есон) |
||||||||||
| Земља |  Француска |
||||||||||
| Веза |
Министарство одбране |
||||||||||
| Извршни директор |
Бруно Сањон |
||||||||||
| Области истраживања | Механика флуида, науке о материјалима, оптоелектроника, обрада информација, | ||||||||||
| Доктора наука |
247 |
||||||||||
Национална канцеларија за студије и истраживања у домену ваздухопловства и свемира (ONERA) (франц. L’Office national d'études et de recherches aérospatiales) је француски национални вазцухопловни истраживачки центар. То је јавна установа са индустријским и комерцијалним задацима, а спроводи истраживања за примену у функцији подршке побољшања иновативности и конкурентности у секторима у ваздухопловства и одбране. Задаци су дефинисани по сопственој иницијативи или на захтев ваздухопловне индустрије. Запошљавају око 2.000 људи, већину истраживача, инжењера и техничара, простире се на осам локација. ONERA има велику експерименталну базу, укључујући и највећи аеротунел у Европи.
ONERA је настала 1946. године, као Национална институција за студије и истраживања у домену ваздухопловства. Од 1963., службени назив је Национална канцеларија за свемирске студије и истраживања. Међутим, у јануару 2007. године, ONERA је названа: Француска лабораторија за домен ваздухопловства и свемира. То су учинили да би побољшали своју уочљивост у међународном оквиру.
Извршног директора институције ONERA именује влада, на предлог Министра одбране. Од маја 2003. године до августа 2013. године, њен Председник је био Денис Маугарс. У јуну 2014. године, одређен је Бруно Саињон, инжењер за наоружање.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 984
Централни аерохидродинамички институт (ЦАГИ) — је главни научноистраживачки центар руског ваздухопловства, подређен је Министарству индустрије Русије. Основао га је пионир руског ваздухопловства Николај Јегорович Жуковски, 1. децембра 1918. године, у Москви.
Институт се, током свога постојања, развијао и имао организацијске измене. У Жуковском је основан Аеромеханички факултет, у саставу ЦАГИ, за школовање и припрему младих стручњака за решавање сложених проблема у ваздухопловној индустрији.
ЦАГИ је направио велика најновија достигнућа у космичком програму, ракетом Енергија и летелицом Буран.
У 2013. години, ЦАГИ је успешно развио сложене хеликоптере, погоњене елисом (ротором), који лете екстра великом брзином.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 994
Печат од агенције NASA
|
|
Лого агенције NASA
|
|
 Застава агенције NASA |
|
| Подаци о агенцији | |
|---|---|
| Формирана | 29. јули 1958. |
|
Предходна агенција |
NACA (1915.–1958.) |
| Надлежна | Влада САД |
| Управа | у Вашингтону |
| Број запослених | 17.345+ |
| Годишњи буџет | 19.3 милијарди $ (2016) |
| Управа агенције |
|
Национална аеронаутика и свемирска истраживања (NASA) (енгл. The National Aeronautics and Space Administration) је независна агенција извршне власти Савезне владе Сједињених Америчких Држава, одговорне за цивилне свемирске програме, као и за аеронаутику (ваздухопловна истраживања).
Председник Двајт Д. Ајзенхауер основао је агенцију NASA 1958. године, за превасходно цивилне програме (испред војних), са оријентацијом подстицања програма примењених у домену мирољубиве науке. Усвојен је национални аеронаутички и свемирски закон, 29. јула 1958. године, на основу њега оформљена је нова агенција NASA, у коју је пребачен кадар и сва имовина постојећег Националног саветодавног комитета за аеронаутику (НАCА). Нова агенција је постала оперативна 1. октобра 1958. године.
Од тада, агенција NASA је реализовала већину америчких програма истраживања свемира, а у резултати укључују Аполо, мисију слетања на месец, свемирску станицу у Скајлаб, а касније и Спејс шатл. Тренутно, NASA подржава међународне свемирске станице и надгледање развоја вишенаменске летелице Орион, свемирских лансирних система и проблематике посада. Агенција је такође одговорна за програм служби лансирања, обезбеђују надзор над активностима лансирања и управљања одбројавањем за лансирање без посаде.
- Детаљи
- Аутор: Сава
- Категорија: Чланци
- Погодака: 1005
| Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана | |
|---|---|
Амблем РВ и ПВО
|
|
| Део | Југословенска народне армије |
| Време постојања | 1945 –1992. |
| Држава |  СФРЈ |
| КРВ | Земун |
Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (скраћено РВ и ПВО), било је један од три вида угословенске народне армије, намењено за заштиту и превласт у ваздушном простору, као за подршку копненим, поморским и укупним оружаним снагама СФРЈ. Формално је основано 21. маја 1942. године, у току Народноослободилачке борбе, а са распадом Југославије, нестало је у изворном облику и трансформисало се у нова, 1992. године, по новоствореним државама.
У периоду 1945—1992. године, Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (РВ и ПВО) развијало се у складу са концептом развоја ЈНА, у духу савремене ваздухопловне научне мисли, доктрине и технолошког развоја у свету. Истовремено, развијани су и усавршавани властити кадар, високо школство и флексибилна доктрина примене РВ и ПВО према савременим условима. Ослонац на властите снаге је имао приоритет, те су реализовани резултати у развоју снажног РВ и ПВО, са јаком сопственом научном и технолошком базом, о чему сведочи и извоз око 200 примерака војних авиона из властитог развоја и производње. Практично је било обезбеђено одржавање и ремонт свих средстава, са властим знањем и радом.
У току Другог светског рата, главни задатак РВ, био је борба против окупатора и њихових сарадника, за ослобођење земље и за успостављање друштвеног поретка, пројектованог од Комунистичке партије Југославије. Непосредно по завршетку рата, задаци су се свели на очување успостављеног поретка и заштиту од иностране интервенције.
Опширније: Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ